Веровања и доктрине Цркве Божје (у континуитету) утемељене на живој Божјој Речи, Библији – Светом Писму:

1. Чин крштења одраслих особа (никако деце) обавља се урањањем у воду, након што се крштеник претходно истински покајао од својих сагрешења. Након уроњења, на кршеникову главу се полажу руке уз молитву Богу да пошаље са неба у крштеников ум свој дар Светог Духа (Духа Господњег).
2. Истинска Божја Црква је основана 31. године у Јерусалиму и почива на божанским начелима која су записана у Библији Старог и Новог завета. У првом веку је углавном деловала на просторима Мале Азије.

3. Апостоли и руководство Божје Цркве одувек разуме Божји Свети Дух као силу Божју која делује у сарадњи са духом човечјим у процесу преумљења, односно преобраћења.

4. Рођендани се нису славили, као што их ни сада не славе ни истински хришћани.

5. Бити „наново рођен“ значи преображај у дух у Првом васкрсењу оних који су позвани на то васкрсење у ових 6000 година људског постојања и који су истрајали у вери до краја у овом физичком телу. Остали, то јест већина људи, ту прилику добиће у Миленијуму и у Другом васкрсењу. Сви ће се наново родити у дух и тиме ће постати духовна бића и чланови Божје Породице. У часу крштења одиграва се духовно зачеће Духом Светим, који долази крштенику од Бога, а не наново рођење.

6. Никада није било нужно да епископи, старешине и ђакони буду нежење да би били рукоположени на те функције у Божјој Цркви.

7. Истински хришћани не прослављају Божић пошто тај пагански празник нема основа у Светом Писму. Напротив, почео је да се слави тек у 4. веку када га је „свети цар“ Константин наметнуо у част бога сунца – Сотоне.

8. Црквено руководство је одувек устројено хијерархијски.

9. Свети сабори или Богослужења су заповест у Библији и служe за: одавање славе Богу Створитељу (што, наравно, треба чинити сваког дана); духовно узрастање верника; такозвану духовну жртву Богу. Ти сабори не личе на данашње мисе, литургије и црквена славља лажног хришћанства у којима учествује мноштво људи.

10. Иако су тај обичај упражњавали првобитни хришћани из Назарета, обрезање мушке деце није обавезно у Новом савезу.

11. Греси никада нису исповедани свештеницима.
12. Прво руководство Цркве Божје у првом веку наше ере учи да обожење хришћана започиње приликом Првог васкрсења.

13. Дужности епископа/старешина/ђакона су одувек пастирске и духовно-теолошке, а не обављање сакременталних церемонија са свакојаким тајнама. Сви функционери у Цркви никада се нису одевали попут данашањих свештенка у лажном хришћанству.

14. Ускрс је такође пагански празник који истинити хришћани никада нису прослављали.

15. Пролећне и јесење Празнике Господње истински хришћани држе још од првог века наше ере.

16. Истински хришћани у првом веку сматрали су Богом и Оца и Исуса Христа, Сина Божијег, што значи да се једна Божја Породица тренутно састоји од два члана: Бога Оца и Бога Сина.

17. Истинско Јеванђеље је добра вест о долазећем Краљевству Божјем, која укључује послушност Божјем Закону, и то проповеда још од првог века за сведочанство свету!

18. Одлазак на небо као награда спасених није библијско учење.

19. Први хришћани нису називали Богом Свети Дух (Дух Господњи). Исто верују данашњи истинити хришћани.

20. Доктрина о ,Тројству’, „Тројици“, или „Троједином Богу“ нема основе у Библији.

21. За хвалоспеве Богу се одувек корисе углавном Псалми.

22. Идоли никада нису слављени, нити је обожаван крст.

23. Бесмртна душа која живи као засебан ентитет у физичком телу није библијско учење. Тек када верници буду васкрсли у дух наступиће бесмтртност. Бесмртност не наступа у часу смрти!

24. Истински пост по Библији, живој Божјој Речи, значи не конзумирати храну и воду 24 часа (а може и дуже).

25. Учење римокатоличке цркве о лимбу није утемљено на Библији.

26. Учење римокатоличке цркве о чистилишту није утемљено на Библији.

27. Исусова мајка Марија била је благословена (Јеванђеље по Луки 1:28) и јесте названа блаженом (Јеванђеље по Луки 1:48), али јој се истински хришћани у првом веку нису молили.

28. Исусови следбеници, истински хришћани, одувек верују у Божји план спасења људи, а то је: 6000 година људског самовлашћа под Сотониним утицајем + 1000 година Краљевства Божјег на челу са Месијом Исусом Христом.

29. Недељу нису светковали истински хришћани у првим вековима нове ере, а то не чине ни данас.

30. Истински хришћани се придржавају Десет Божјих заповести – комплетног моралног закона са уредбама и правилима. То је добро и потребно за изградњу Боголиког карактера како би хришћани могли да служе у вечности и учине је бољом.

31. Десетак и добровољни прилози одвајали у и онда и сада за сврху обављања Божје дела: Богослужења, путовања за посете верницима; проповедање Јеванђеља, подршка сиромашнима, прослава Божјих празника).

32. Људске традиције имају све значајнији утицај на библијску науку почев од другог века до данас! Номинално лажно хришћанство, као и друге религије, следи те традиције. Иста ситуација је владала у свету и уочи рођења Исуса Христа.

33. Нечисту храну нису конзумирали истински хришћани ни онда ни данас.